Koja je energija budućnosti - nuklearna, solarna, hidro ili gas - Miloš Zdravković dipl.inž.el.
Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, kako ga, s razlogom, predstavljaju u medijima, zaposlen je kaš šef odeljenja za energetski menadžment u Putevima Srbije. Kao neko ko je izuzetno aktivan u svetu energetike, Miloš je bio odličan sagovornik da odgovori na mnoga pitanja, nedoumice i podeli mnogo korisnih informacija u vezi izuzetno aktuelnih tema kao što su obnovljivi izvori energije, nuklearna energija, termoelektrane, gas, reverzibilne hidroelektrane i još mnogo toga. U ovoj epizodi ćete čuti kako i zašto gas trenutno diktira energetske trendove u Evropi i svetu, koji je realni procenat udela solarnih elektrana i vetroparkova u snabdevanju električnom energijom, koliko su korisne i važne reverzibilne hidroelektrane i koliki je značaj izgradnje hidroelektrane Đerdap 3 u Srbiji, a naravno, veliki deo razgovora je bio vezan za možda najaktuelniju temu - nuklearne elektrane. Miloš je objasnio koje su prednosti nuklearnih elektrana, ko ih gradi i na koji način, koliko se polaže na bezbednost i kontrolu rada tih elektrana, koliko se napredovalo sa tehnologijom i zašto su nuklearne elektrane jedina opcija za postizanje "zero emission", odnosno "nulte emisije C02 gasova", kojoj se teži u svetu. Objasnio je i razloge zbog kojih je došlo do akcidenata u Černobilju kao i u Fukušimi u Japanu, i naveo razloge zbog kojih "sve i da hoćemo, niko nam ne bi dao da mi skladištimo nuklearni otpad". Mnogo zanimljivih tema, mnogo zanimljivih informacija, tema za razmišljanje i za daji razgovor svakako. Uživajte i slobodno pišite svoje mišljenje i svoje komentare na obrađene teme.
Veštačka inteligencija ili mašinsko učenje? - Profesor Dr Milan Zdravkovic dipl.maš.inž.
Zvanje Profesora sa sobom povlači mnogo predrasuda (koje smo i ovde pomenuli). Dr Milan Zdravković, mašinski inženjer i profesor na Mašinskom fakultetu Univerrziteta u Nišu, definitivno ruši predrasude, a kroz ovaj razgovor, njegovo razmišljanje, stavove i kroz njegov rad generalno, može se videti kako bi, verovatno, svaki Profesor trebalo da razmišlja i radi. Posvećen radu sa studentima i doktorantima, ujedno izuzetno aktivan na polju nauke, sa preko 80 objavljenih radova iz oblasti Artificial Intelligence - vešstačke inteligencije, koju radije zove mašinsko učenje ili duboko učenje, zatim oblasti IoT (Internet of Things) itd, sa preko 850 citiranja - oni koji se bave naukom znaju koliki je to uspeh. Jedan deo razgovora posvetili smo istraživačkom i profesorskom radu, radu na fakultetu i u nauci, istraživanjima, svim prednostima i manama tog poziva, ličnom zadovoljstvu i satisfakciji koju svaki inženjer oseti kada reši neki problem, o tome šta ga privuklo i zadržalo u nauci... Objasnio je zašto smatra da svaki mentor od svojih PHD studenata treba da pravi ljude koji su bolji od njega i znaju više od njega, jer u suprotnom nema benefita ni za koga. Pričao je i aktuelnom istraživanju, unapređenju rada toplane za grejanje gradova, automatizaciji i smanjenju troškova uz pomoć aplikacija i veštačke inteligencije. Drugi deo razgovora je svakako bio posvećen veštačkoj inteligenciji, odnosno mašinskom učenju ili dubokom učenju. Kao neko ko je izuzetno aktivan u tom polju, Milan je objasnio i kakvo je stanje kod nas i u svetui po tom pitanju, aktuelnostima, razjasnio šta je i da li se to može zvati "inteligencija", kakve su i kolike veze sa matematikom, algebrom i da li treba da se plašimo da će nas veštačka inteligencija zameniti ili uništiti. Pričali smo i o etici, o (ne)mogućnostima promene sistema rada na fakultetima, a na kraju i o muzici, jazz-u, Milanovo alter-egu i uticaju veštačke inteligencije na muziku i da li će i kada veštačka inteligencija moći da zameni kreativnost i emociju koju čovek unosi u muziku. Mnogo tema, mnogo zanimljivih odgovora i mnogo razloga za razmišljanje i pretraživanje u narednom periodu. Moram da kažem da je izuzetna čast upoznati čoveka, profesora kao što je Milan i da je bilo pravo zadovoljstvo razgovarati sa njim, slušati i učiti.
Odbrana od poplava - rečni nasip i njegova uloga - Božidar Beloš dipl.građ.inž. JVP "Vode Vojvodine"
Kao stipendista vodoprivrednog preduzeća iz Kikinde, Božidar Boža Beloš se po završenom Građevinskom faultetu u Beogradu vrati kući i započeo karijeru u vodoprivredi. Ceo radni vek, karijeru, proveo je radeći u vodoprivredi, na različitim fukcijama i različitim mestima. Najpre u Kikindi, a onda u Novom Sadu u JVP "Vode Vojvodine" u kome je već 21 godinu. U našem razgovoru, Boža je pričao o hidrosistemu DTD (Dunav-Tisa-Dunav), o njegovoj funkciji i velikom značaju, o navodnjavanju i odvodnjavanju Vojvodine, o plovidni kakva je bila nekad, kakva je danas i kakva očekuje da će biti u budućnosti. Pričali smo i o održavanju sistema kanala, o funkcionalnosti hidrosistema i borbi sa neobaveštenim, ali i bahatim ljudima koji kanale zatrpavaju zemljom, šutom, otpadom i sl. i kolike to posledice ima. Uzimajući u obzir da je gospodin Beloš više od deset godina bio sektorski rukovodilac odbrane od poplava, a da je svakako radio u firmama kojima je odbrana od poplava i održavanje sistema odbrane u opisu posla, drugi deo razgovora posvetili smo upravo tome. Čemu služe nasipi pored reka, kako se projektuju, kako se održavaju i šta ih ugrožava. Koje su to bile velike poplave na teritorije Srbije i posebno Vojvodine, kako je došlo do njih i kako smo se branili. Pričali smo o poplavi u Obrenovcu, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, pričali smo o Savi, Dunavu, Tisi.... Šta je redovna, a šta vanredna odbrana od poplava. Zašto nasipi u gradovima nisu rekonstruisani, kada dolazi do nadvišavanja nasipa i koji su to moderni sistemi odbrane kada voda nadvisi kote nasipa. Sve to i još mnogo drugih tema i pitanja na koja smo pokušali da damo odgovor i svima približimo ovu temu. Za kraj, Boža je izneo i svoje mišljenje šta je to što zapravo može dovesti do najvećih posledica u slučaju dostizanja visokih vodostaja i vanredne odbrane od poplava.
Mapiranje gradova - Beograd je moja laboratorija - Jug Cerović dipl.inž.arh., INAT mapping
Rođen u Beogradu, živeo i studirao u Parizu, zaljubio se u Barselonu, a danas živi u Madridu. Proputovao ceo svet, radio za najveće gradove, ali i dalje posebno mesto ima Beograd, grad "koji može da izdrži sve, i lepo i ružno i da baš zato bude poseban", grad koji voli, koga zove svojim i za koji kaže da je njegova laboratorija. Završio je arhitekturu, a iz potpunog hobija krenuo da crta mape gradova, gradskog saobraćaja, metroa, to delio na mrežama i internetu i onda odjednom - bum, hobi prerasta u posao i to ozbiljan posao. U dosadašnjoj karijeri je radio mapiranje Beograda, Barselone, Pariza, Rijada, Tokija, Seula, Dubaija, Ženeve i mnogih drugih gradova. Šta za njega predstavlja mapiranje, šta su principi rada, o čemu sve treba razmišljati i voditi računa kada se rade mape, sve je to Jug ispričao i to jako lepo i jasno. Sve to vremenom dobija i dublje i veće značenje, aktivan je u International Association of Public Transport gde je Design & Culture Committee Vice-chairman, partner je u kompaniji Dezigntechnic iz Dubaija gde se osim mapiranje bavi i wayfinding-om, za koje je takođe objasni šta znači i čemu služi. Takođe, aktivno učestvuje u razvoju mapa i sa Apple-om i Google-om. Osim mapiranja koje mu je strast i danas osnovni posao, i dalje se bavi i svojim prvim pozivom, arhitekturom. Voli da učestvuje na konkursima, nikad sa idejom i motivom da pobedi, već sa željom da prikaže svoj stav, svoja razmišljanja, neke nove ideje. Kako kaže, "lako je samo kritikovati, ajde daj ti neki predlog rešenja za nešto što ti se ne sviđa". I time se i vodi, za sve što smatra lošim rešenjem, dao je i neki svoj predlog, svoje viđenje. Kaže, između ostalog, konkursi i služe tomo da se vidi što veći spektar ideja. Između ostalih, izuzetno su zanimljivi njegovi radovi na konkursima za uređenje arheološkog lokaliteta Vinča, metro stanice za prvu liniju Beogradskog metroa, Pešački plato na Slaviji, X most na Savi, kao i nekoliko predloga vezanih za Beograd na vodi i okolinu, staru železničku stanicu, spomenih ispred iste itd.... Naravno, osim konkursa radio je i druge poslove, a svakako većinu tih radova možete pogledati na sajtu https://www.jugcerovic.com/ Pričali smo naravno i o Beogradu na vodi, beogradskom metrou, i drugim aktuelnim dešavanjima i projektima u Beogradu, a i o samom Beogradu i onome što bi mogao da postane u budućnosti. Za kraj, mogu samo da kažem da je Jug jako prijatan sagovornik, da mi je mnogo približio ideje i zamisli koje stoje iza pravljenja mapa, ali i da sam se iskreno nasmejao i uživao u razgovoru sa njim.
Izazovi, odgovornost i stručni rast inženjera na gradilištu - Mihajlo Ristić dipl.građ.inž., Penta.Ge.Co Construction
Kao neko ko je prvih godina bio očajan što je na gradilištu, Mihajlo je za vrlo kratko vreme postao izuzetno uspešan i odgovoran izvođač radova, a sada i rukovodilac sektora za stambeno poslovne objekte u firmi Penta Ge.Co. Construction. Sa samo 29 godina bio je odgovorni izvođač radova na izgradnji tržnog centra ADA MALL, kako kaže izuzetno kompleksnog objekta gde se, između ostalog, susreo i sa iskopima i miniranjem stena i sa mnogim drugim izazovima. Pre i posle toga, učestvovao je u izgradnji industrijskih objekata IMLEK, GOMEX, LNGLONG, tržnog centra CAPITOL PARK u Rakovici, stambenog kompleksa ZEMONA u Zemunu, JAPANSKE AMBASADE, odakle nosi mnogo lepih uspomena ali i anegdota. Sada je odgovorni izvođač radova na izgradnji stambeno poslovnog kompleksa LASTAVICE na Novom Beogradu. Kada neko svoj posao shvata na način kao pto to radi Mihajlo, kada je toliko posvećen, odgovoran, vredan, željan dokazivanja i napredovanja i kada sa osmehom ide na posao svako jutro, uspeh ne može da izostane. Tako nije ni ovoga puta i zato je Mihajlo već sada izuzetno uspešan, a i dalje mlad inženjer, a siguran sam da su veliki uspesi i veliki objekti tek pred njim.
Energoprojektova škola - kako se (g)radilo u Energoprojektu - Aleksandar Pandrc dipl.građ.inž.
Poziv za rad u Energoprojektu nekad je bio "poziv koji se ne odbija". Prestižna firma sa najvećim poslovima, kako u zemlji, još više u inostranstvu. Tako je bilo i za Aleksandra kada je dobio poziv Energoprojekt Visokogradnje i kada se priključio radovima na izgradnji železničke stanice "Prokop". Nakon toga je prošao nekoliko velikih gradilišta, najpre u Sočiju u Rusiji, odakle se prvo vratio nakon bombardovanja Srbije, jer je Energoprojekt učestvovao u izgradnji stanova za osobe koje su ostale bez krova nad glavom, zatim ponovo povratak u Soči na godinu dana. Nakon toga, izgradnja zgrade senata u Taškentu u Uzbekistanu, a ubrzo nakon toga i postavljanje na mesto rukovodioca najpre sektora za VIK instalacije, a zatim i celog sektora instalacija. Novo iskustvo i nove obaveze u organizovanju preko 130 ljudi na velikom broju gradilišta. Dobar deo našeg razgovora posvetili smo tome kako je Energoprojekt, pa i on lično, selektirao mlade inženjere, a zatim ih postepeno i promišljeno uključivao u sistem rada i od njih pravio kvalitetne i pouzdane inženjere na kojima je kasnije ostajao (ili trebao da ostane) posao. Pričali smo i o izazovima rada u inostranstvu, zanimljivostima saradnje sa japanskim investitorima, prisetili se svega onoga što je Energoprojekt nekada radio, šta je predstavljao u svetu i kako je, osim objekata, gradio i lepu sliku o sebi ali i Srbiji. Jedan jako lep, prijatan i zanimljiv razgovor, koji možda i produbljuje shvatanje i žal što je danas sve manje firmi koje razmišljaju i posluju na ovakav način i koje znaju da cene svoj najveći resurs - čoveka!
Diploma za budućnost - Dr Nenad Fric dipl.građ.inž., Prodekan za nastavu, Građevinski fakultet BG
Dr Nenad Fric je prodekan za nastavu na Građevinskom fakultetu u Beogradu, fakultetu koji je pre dve godine proslavio i obeležio 175 godina održavanja nastave iz oblasti građevinarstva, još od indžilirske škole. Zašto je poziv prof. Dragana Buđevca za povratak na fakultet za njega bio poziv koji se ne odbija, koje su prednosti i mane rada na fakultetu? Osim na ova lična pitanja, Nenad je mnogo više govorio o sistemu i principima rada na Građevinskom fakultetu, o novoj akreditaciji za sistem rada 3+2 godine, o osnaživanju i podršci studentima, visokim ocenama za profesore, za koje smatra da svojim znanjem i iskustvom predstavljaju najveći kvalitet Građevinskog fakulteta, o tome šta čini dobrog profesora i zašto Građevinski fakultet može da bude sve samo ne lak. Između ostalog, izneo je i svoje mišljenje o pravilniku i polaganju stručnog ispita i dobijanju stručnih licenci. Kaže "Formalno obrazovanje daje vam mogućnost izbora", a za obrazovanje na Građevinskom fakultetu u Beogradu kaže da je najbolje u regionu, i da se fakultet na sve načine trudi da omogući svima da obezbede uslove za studiranje u Beogradu, između ostalog i kroz sajam stipendija koji se održava već nekoliko godina za redom. Zašto je diploma Građevinskog fakulteta - diploma za budućnost, zašto građevinski inženjer ne može opstati kao vuk samotnjak već je direktno upućen na svoje kolege još u fazi studiranja, zašto su prijateljstva sa fakulteta - prijateljstva za ceo život i još mnogo lepih, bitnih i najpre važnih tema ispričao je Nenad u ovoj epizodi. Lično sam Građevinski fakultet u Beogradu oduvek doživljavao nekako "svojim" i oduvek sam bio ponosan na svoj poziv i diplomu koju nosim sa istog. Nakon razgovora sa Nenadom mogu da kažem da sam apsolutno ponosan na Građevinski fakultet, na ono što predstavlja i na ljude koji ga čine takvim kakav jeste, na prvom mestu profesore, ali i studente, i da mi je čast što sam bio i što jesam deo toga.
Nije požarac aždaja - Vladimir Stojanović dipl.inž.maš., Ekspert protivpožarne zaštite
Kratki opis Vladine karijere bio bi recimo * Od MUP-a do Aerodroma Nikola Tesla - zaštita od požara * Vlada je vrlo detaljno i sasvim lično objasnio uslove i način rada u MUP-u, u sektoru za vanredne situacije, upravi za zaštitu od požara, izradi i kontroli tehničke kontrole zaštite od požara, inspekcijskom nadzoru velikih i malih objekata, rezervoara, termoelektrana, tržnih centara, domova itd., uz mnogo primera iz prakse, kako pozitivnih tako i negativnih uz jedan zaključak "Nije požarac aždaja". Kako kaže, požarci hoće i mogu da pomognu, ali se mora poštovati Zakon o zaštiti od požara. Po odlasku iz MUP-a, koji mu je emotivno teško pao, prešao je na Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu na mesto Eksperta za zaštitu od požara. Sada se bavi izgradnjom, nadzorom i održavanjem svih elemenata zaštite od požara na aerodromu. Za sam rad na aerodromu kaže da je izuzetno specifičan, da sadrži sve aspekte zaštite od požara uz sve druge specifičnosti koje nosi rad na međunarodnom aerodromu. U narednom periodu, snimaćemo kratke specijal epizode o zaštiti od požara, sa konkretnim temama, kako bismo svima približili, razjasnili mnoge dileme i ujedno odgovorili na sva vaša pitanja koja nam možete pisati u komentarima videa, na društvenim mrežama ili na mail. Ako neko može da odgovori na pitanje "Šta može da prođe kod požaraca" onda je to Vlada, kao požarac sa velikim iskustvom rada u Inspekciji i u praksi uopšte.
Glas inženjera Ep26 - Ivan Ristić dipl.inž.el. - Railway Signalling Expert, Signalling Solutions
Železnička signalizacija, rekonstrukcija i unapređenje železnice, savremena oprema i savremeni vozovi, nezgode na prugama i rad na sprečavanju istih, železničke nezgode i nesreće koje su se u Srbiji ali i svetu desile u poslednje vreme, rad na unapređenju železničkog saobraćaja u Srbiji, nove pruge i novi vozovi, gde smo bili nekada, gde smo sada i ka čemu idemo..... To su neke od teme o kojima je u ovoj epizodi podkasta Glas inženjera pričao Ivan Ristić dipl.inž.el. i jedan od malobrojnih (i zato izuzetno traženih širom sveta) eksperata za železničku signalizaciju. Poseban poziv za mlade buduće inženjere elektrotehnike, da razmisle da li bi možda baš ovako neki posao bio dobar za građenje karijere uz sve prednosti o kojima je i Ivan pričao.